Прича о Земунској гимназији је дуга и занимљива, а ми смо поносни да смо део те приче.
Рескриптом Војне команде од 23. септембра 1858. отворена је дворазредна Реална школа у Земуну, званично Нижа реална школа, а већ месец дана касније 31. октобра 1858. године, актом бр. 15 равнатељство те школе известило је градски Магистрат да је први разред отворен, и да је 15. октобра почела обука, а да се у том једном резреду настава обавља у 33 часа недељно и да је уписан 21 ученик.
Данас је Земунска гимназија највећа гимназија у Србији и има 45 одељења, са укупно 1,260 ученика, који похађају четири смера – природно-математички, друштвено-језички, смер за надарене за физику и смер за надарене за рачунарство и информатику.
За више од век и по постојања у Земунској гимназији учило је преко 60.000 ђака којима је предавало 3.000 професора, међу којима су били и Коста Карамата, родоначелник земунских математичара, Милош Ђурић, чувени хелениста, Милан Бесарабић, вајар, сликар и песник и бројни други.
Ова образовна установа кроз историју имала је и далеко већи културни значај, него што моземо данас и да појмимо. 1911. године ту је основана Ђачка читаоница у коју су Земунци и сви остали, радо долазили на песничке и књижевне вечери, на којима је, између осталих, учествовао и познати песник Милан Ракић. Земунска гимназија је ишла и испред свог времена и уводила разне новине, неуобичајене за то време и ту је 1926. године отворен први биоскоп, а 1934. основан и Аеро-клуб.
Ученици ове гимназије били су познати Сава Шумановић, Горан Паскаљевић, Давид Албахари, Предраг Кораксић-Коракс, Рахела Ферари, Бранка Петрић, Душан Петричић.
Нове генерације чувају добре традиције својих претходника који су прославили име школе, а међу њима и ми – матуранти IV5 генерације 1991.